Video nadzor predstavlja elektronski sistem za nadgledanje i snimanje situacija na nekom prostoru i prenos signala sa kamera na unapred određenu lokaciju. Osnovna funkcija sistema video nadzora je pružanje informacija o bezbednosnom statusu na osnovu koje će korisnik moći da organizuje odgovarajuće mere zaštite. Arhiviranje video informacija o bezbednosnom statusu štićenog objekta ima višestruku namenu u procesu analize bezbednosnog stanja objekta kao i u dokumentovanju incidentnih situacija.

Sistemi video nadzora se ne koriste samo na “kritičnim” mestima, već imaju primenu i u mnogim drugim situacijama, npr. za nadzor proizvodnih procesa u fabrikama, rad mašina u postrojenjima, nadzor robe u prodavnicama i skladištima, nadzor izloženih eksponata, nadzor ulaza i izlaza vozila, utovar i istovar robe, nadzor radnika u firmama, nadzor pacijenata na intenzivnoj nezi, nadzor posetioca na nekom događaju i dr. Planiranje i projektovanje sistema video nadzora je složen proces koji mora da se uklopi u rezultate analize bezbednosne ugroženosti objekta, lica ili materijalnih dobara uz poštovanje svih postojećih specifičnosti objekta, položaja i njegove namene pa sve do uklapanja u tehnologiju rada koja se u njemu odvija.

Sistem video nadzora se sastoji iz:

– potrebnog broja spoljašnjih i unutrašnjih kamera, zavisno od geometrije objekta, mogućih prilaza objektu, rasporeda prostorija koje treba nadgledati,

– odgovarajućih objektiva, sa ručnim ili automatskim podešavanjem otvora blende,

– kablovskog sistema za prenos video signala,

– centralnih uređaja, koji služe za obradu i arhiviranje slika dobijenih od strana kamera,

– monitora za prikaz slika.

Postoje dva osnovna tipa sistema za Video Nadzor: Analogni i Digitalni.

Analogni video nadzor je sistem koji od analognih kamera, preko koaksijalnih kablova prenosi video signal do uređaja za uživo praćenje i skladištenje snimaka. CCTV (Closed Circuti Tele Vision) je termin koji se odnosi na korišćenje analognog video nadzora i predstavlja sistem zatvorenog kola, pa samo ograničen broj ljudi može sa jedne lokacije pristupiti video zapisu. CCTV sistemi koriste DVR (Digital Video Recorder), uređaj koji snima i arhivira video zapis u digitalnom formatu, sa svih kamera na konkretnom sistemu. Na jedan DVR se može povezati od jedne do više kamera, zavisno od karakteristika ulaza DVRa. DVR sadrži jedan ili više hard diskova čiji kapacitet zavisi od potreba sistema i zahteva korisnika. DVR kompresuje snimke kako bi se omogućilo arhiviranje video materijala više dana unazad. DVR uređaji se razlikuju po proizvođaču, kvalitetu, ceni, tehničkim karakteritikama itd. Neki DVR uređaji imaju podršku za povezivanje na računarsku mrežu, samim tim je moguće prenositi signal preko mreže i Interneta i pregledavati snimke i sliku uživo sa udaljenih lokacija.

Digitalni video nadzor je sistem video nadzora koji pruža mogućnost nadgledanja i arhiviranja video zapisa preko računarske mreže, koristeći Internet Protocol, odatle i naziv IP. Suština je ista kao kod analognog sistema, s tim da IP video nadzor sadrži IP digitalne kamere megapikselne rezolucije (1, 2, 3, 5, 12 megapiksela), koje daju i do 10 puta veću rezoluciju slike. Kamere se povezuju sa sistemom preko standardnog mrežnog računarskog kabla (UTP). Pored toga što sve informacije idu preko jednog kabla (slika, zvuk, komande za pan-tilt-zoom), postoji i mogućnost napajanja kamera preko tog istog kabla (PoE – Power Over Ethernet). Kamere se preko kablova i switch-eva, koristeći infrastrukturu računarske mreže, povezuju na uređaj koji skladišti snimke, NVR (Network Video Recorder). Svi video snimci sa NVRa mogu biti primani od strane ovlašćenog korisnika bilo gde na planeti putem Interneta. Instalacija i održavanje IP video nadzora je jednostavnije od klasičnog analognog sistema jer u većini slučajeva na lokaciji već postoji računarska mrežna infrastruktura. Prednosti IP video nadzora u odnosu na analogni su brojne, a jedina mana, za sada, je viša cena opreme, koja će pratnjom tehnoloških trendova vremenom opasti.