Već nekoliko nedelja pratim dešavanja u svetu i pokušavam da razumem šta se zapravo događa. Još uvek se jasno sećam početka 2020. godine, kada sam potpuno nespreman dočekao globalne okolnosti koje su nas sve zatekle. Nosio sam masku, bio pod stresom zbog prizora iz Italije, i proveo više nedelja u svom dvorištu bez pravog razloga. Tek posle nekoliko meseci uspeo sam da sagledam pravu sliku situacije i izbegnem potencijalno katastrofalne greške već sledeće godine.

Sada je, čak i onima najupornijima, jasno da masovna vakcinacija nije bila onakva kakvom je predstavljena. Statistika i stvarnost pokazuju da su mnogi ljudi izgubili živote ne zbog virusa, već zbog posledica vakcina, nepotrebnog zatvaranja, upotrebe lekova poput Remdesevira i Midazola, i drugih mera koje su sprovođene u borbi sa, verovatno, nepostojećim virusom. Nažalost, još uvek ima ljudi koji veruju u priču koju su mediji propagirali. Sada imamo sličnu situaciju. Kolektivni zapad je potpuno okrenut protiv Rusije, dok mediji na zapadu guraju narativ u kojem je Vladimir Putin osvajač i zlikovac od kojeg se Evropa mora zaštititi.

Ako ste kao ja iz neke zemlje na Balkanu, verovatno vam je jasno da su ovakve tvrdnje besmislene. U intervjuu s Tuckerom Carlsonom, Putin je detaljno predstavio istoriju Rusije i Ukrajine, objašnjavajući širu sliku koja je daleko složenija nego što zapadni mediji žele da prikažu. Od pada Berlinskog zida, Rusija je dobijala uverenja da se NATO neće širiti. Ipak, širenje se nastavilo, i to bez pravog razloga, jer Rusija nije predstavljala pretnju.

Zapad je godinama radio na tome da Rusiju predstavi kao neprijatelja, što je rezultiralo ulaskom mnogih zemalja u NATO, uključujući članstvo Finske i Švedske nakon početka ruske „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini. Sukobi u Ukrajini već dugo traju, ljudski životi se gube, a zemlja je razrušena. Zelenski, često nazivan „zelenom majicom“, deluje verovatno pod uticajem kokaina ili zapadnih interesa, vodeći region ka sve većim problemima.

Polako ali sigurno, svet se kreće ka Trećem svetskom ratu. Rusija nije odgovorna za ovu eskalaciju. Iako se može raspravljati o tome ko je kriv, jasno je da za Rusiju ulazak Ukrajine u NATO predstavlja egzistencijalnu pretnju, što je više puta ponovljeno. Zapad ne mari za upozorenja; nastavljaju sa svojim planovima.

U Austriji se na forumu o bezbednosti javno diskutovalo o podeli Rusije na regione i raspodeli njenih resursa. U Poljskoj se deca uče rukovanju naoružanjem, dok Nemačka planira zaštitu stanovništva u skloništima. NATO generalni sekretar, Mark Rutte, zagovara prelazak na ratnu ekonomiju u Evropi. Istovremeno, Rusija povećava vojni budžet na trećinu državnih rashoda u 2025. godini. Da li vam sve ovo deluje kao da se situacija smiruje?

Jeftini energenti iz Rusije sada su trajno nedostupni, i to ne zbog Rusije, što će dodatno ugroziti konkurentnost evropske privrede, posebno Nemačke. Njeno dalje ekonomsko slabljenje ima potencijal da ugrozi samu Evropsku uniju. Privreda EU ne može da održi dosadašnji nivo produktivnosti bez jeftinih resursa, a posledice će se osećati decenijama. Evropa je u suštini sama sebi pucala u noge podrškom Ukrajini, koju i dalje tvrdoglavo i bez obzira na posledice po samu sebe, nastavlja.

Pored toga, NATO se direktno umešao u izbore u Rumuniji i izbori su poništeni kada je postalo jasno da će pobediti kandidat koji je pro-ruski i anti-NATO orijentisan. Razlog ovakvog poteza leži u planovima za izgradnju nove velike NATO baze u Rumuniji, strateški važne za predstojeći potencijalni sukob sa Rusijom.

Donald Trump je izjavio da bi, ukoliko postane predsednik, mogao da reši situaciju u Ukrajini za 24 sata. Ipak, članovi njegovog tima istovremeno govore o dodatnom naoružavanju Ukrajine kako bi pregovarala iz pozicije snage.

Dešavanja na Bliskom istoku sada mi postaju jasnija nakon mnogih sati provedenih slušajući analitičare poput Douglasa McGregora i Scotta Rittera. Ugao Davida Icke-a takođe zaslužuje pažnju, iako ga mnogi zanemaruju zbog etikete “teoretičara zavere”. Čitajući njegove knjige, uviđam da je na mnoge stvari ukazivao decenijama pre nego što su se dogodile. Njegova objašnjenja o ulozi globalnih elita i dešavanjima na Bliskom istoku danas deluju zapanjujuće tačno.

Izrael, sa svojim planovima za „Veliki Izrael“, verovatno će biti katalizator za globalni sukob. Sve što Izrael radi pravda se „samoodbranom“, čak i kada to uključuje genocid i uništavanje civilnog stanovništva.

Američka podrška Izraelu se nastavlja, dok Rusija neće pristati na uslove Zapada u vezi Ukrajine. Rat u Ukrajini završiće se strateškom pobedom Rusije, a evropska ekonomija će nastaviti da propada. Zemlje BRICS-a, predvođene Kinom i Rusijom, ojačaće u narednim godinama, dok će američka hegemonija doživeti svoj krah kroz dedolarizaciju sveta. Ipak, pre toga živećemo u stanju povećanih tenzija, nalik Hladnom ratu, sa sukobima na mestima gde ih najmanje očekujemo. Ograničeni vojni sukobi u Evropi više nisu nezamislivi, već verovatni.

Verujem da u zapadnom svetu nećemo videti upotrebu nuklearnog oružja, ali na Bliskom istoku to ne mogu da isključim. Poslednje vesti ukazuju da je Izrael već upotrebio taktičku atomsku bombu u napadu na Siriju. Ako se po jutru dan poznaje, Bliski istok će pretrpeti još ozbiljnije konflikte.

Šta reći za kraj? Srećan nam Treći svetski rat! Ovo je rečeno cinično, ali i vrlo ozbiljno. Ljudi, pripremite se za još burnija vremena. Sasvim sigurno slede.