ČELIK
Hemijski čisto gvožđe u prirodi ne postoji. Ono je vezano u rudama iz kojih se može izdvojiti skupim postupcima. Tako dobijeno gvožđe ima malu čvrstoću, meko je, pa se ne može primeniti.
Tehničko gvožđe predstavlja leguru železa (Fe) i ugljenika (C) sa primesama kao što su silicijum, mangan, fosfor, sumpor itd. Prema sadržaju ugljenika i načinu na koji se u njemu nalazi, tehničko gvožđe se deli na :
- čelike i
- liveno gvožđe.
Čelik je legura železa (Fe) i ugljenika (C) sa sadržajem ugljenika do 2,14%. Dobija se preradom belog sirovog gvožđa, dobijenog iz ruda gvožđa, topljenjem u visokim pećnicama.
Čelik predstavlja osnovni gradivni materijal, jer se lako kuje, valja, dobro se obrađuje rezanjem, ima visoku čvrstoću. Konstruktivni čelici imaju manju čvrstoću i tvrdoću, a veću žilavost, postojani su na koroziju, dobro se zavaruju i lako obrađuju deformisanjem. Od ovih čelika se izrađuju valjani limovi, valjani profili, šipke, cevi, zakovice, klinovi itd.
CRNI LIM
Valjanjem konstruktivnih čelika između valjaka dobija se crni lim. Za pravljenje limarskih elemenata crni lim se koristi retko, ali se u velikoj meri primenjuje za izradu građevinske bravarije. U prisustvu vode rđa, ali se može zaštititi premazivanjem minijumom, a zatim uljanom bojom. Spajanje crnog lima vrši se zavarivanjem, zakivanjem, savijanjem i tvrdim lemljenjem.
POCINKOVANI LIM
Pocinkovan lim je crni lim prevučen cinkom. U dodiru sa kiseonikom cink gradi cink i oksid, oksidnu prevlaku koja lim štiti od korozije. Pocinkovan lim je najjeftiniji, najlakši i najmanje dilatira sa porastom temperature. Spaja se pertlovanjem u kombinaciji sa lemljenjem i zakivanjem čeličnim ili bakarnim zakovicama u kombinaciji sa lemljenjem.
Vrlo često se iz estetskih razloga vrši bakarisanje pocinkovanog lima. Bakarisanjem, lim dobija bakarni izgled, ali se smanjuje njegova postojanost.
Ručno bakarisanje vrši se tako što se ploče pocinkovanog lima istrljaju sitnim peskom, a zatim isperu blagim rastvorom sone kiseline. Rastvor je blag ukoliko se pri kapanju na zemlju ne primećuje vrenje. Ako se vrenje primećuje, u sonu kiselinu treba dodavati vodu sve dok se kiselina dovoljno ne razblaži. Nakon ispiranja limova sonom kiselinom, oni se dobro isperu vodom i ostave da se suše. Osušene ploče se premazuju rastvorom plavog kamena u amonijaku. Kada dobiju boju bakra ispiraju se vodom i ponovo suše, da bi se nakon sušenja premazale kuvanim lanenim uljem.
OBOJANI POCINK (PLASTIFICIRANI)
Obojani pocinkovani lim kao materijal još je jedan proizvod u metalurgiji razvijen u svrhu borbe protiv korozije koji zadovoljava današnje potrebe građevinske industrije. Ovaj materijal se pojavio na svetskom tržištu pre manje od 15 godina i od tada njegova popularnost raste. Obojani pocinkovani lim kombinuje odlična mehanička svojstva pocinkovanog lima sa dodatnom zaštitom od korozije u obliku organske površinske obrade u širokoj paleti boja.
Poliuretan se nanosi sa obe strane u sloju debljine od 25 mikrometara. Materijal se nakon toga lakira,što površini pruža dodatnu čvrstoću. Za razliku od poliestera, poliuretan ne puca niti nastaju mikroskopske rupe. Tokom oblikovanja,zadržava trajniju nijansu boje pa je otporniji na vremenske uslove. Kriterijum kvaliteta određuje međunarodna organizacija ECCA.
LIM OD CINKA
Lim od cinka ima veliku primenu jer se lako obrađuje i lemi. Nedostatak mu je što sa porastom temperature ima velike dilatacije, ali se taj problem može prevazići izvođenjem sastava koji lako mogu da se skupljaju i šire. Lim od cinka je postojan jer se na površini, u kontaktu sa kiseonikom, stvara oksidna skrama koja ga štiti od korozije. Spajanje se vrši isključivo lemljenjem. Lim od cinka se takođe može bakarisati.
BAKARNI LIM
Bakar je metal sjajno-crvene boje. Mek je, lako se savija, razvlači, kuje i dobar je provodnik toplote i elektriciteta. Zbog sklonosti da na vlažnom vazduhu gradi sulfatni hidroksid koji ga štiti od korozije veoma je postojan, pa mu je vek praktično neograničen.
Ograničavajući faktor za njegovu široku primenu je njegova visoka cena. Bakar je otporan na koroziju, dejstvo morske i slatke vode, ali ga razaraju kiseline i amonijak. Proizvodi se u vidu limova, traka, cevi i žica. Spajanje se vrši tvrdim lemljenjem, pertlovanjem, zakivanjem u kombinaciji sa lemljenjem i zavarivanjem.
MESING
Mesing je legura bakra sa cinkom. Najbolja mehanička svojstva ima mesing sa oko 40% cinka. Mesing se uglavnom primenjuje za izradu ukrasnih predmeta na objektima. Spajanje se vrši tvrdim lemljenjem, zavarivanjem, zakivanjem u kombinaciji sa lemljenjem.
OLOVNI LIM
Lim od olova se lako obrađuje, savija i topi. U prisustvu kiseonika na površini se obrazuje skrama koja ga štiti od dalje korozije.
Glavni nedostatak olova je da zbog lakog topljenja u požarima obavezno strada. Danas se olovni lim retko koristi, osim za atmosfere zasićene sumpornom kiselinom. Spajanje se vrši zavarivanjem, lemljenjem i pertlovanjem.
ALUMINIJUMSKI LIM
Aluminijum je posle magnezijuma najlakši metal .Plavkaste je boje. Aluminijum je mek i elastičan, dobro se kuje i valja, dobar je provodnik elektriciteta i toplote. Na vazduhu se aluminijum sjedini sa kiseonikom stvarajući oksidnu skramu koja ga štiti od korozije .Aluminijum je otporan na dejstvo kiselina (izuzetak sone kiseline). Pri izvođenju limarskih radova treba izbegavati spajanje (zakivanjem, lemljenjem, ili pertovanjem) različitih materijala zbog sklonosti raznorodnih limova da pri atmosferskim uticajima grade elektrolitički spoj. Naime, tako formiran spoj ima anodu i katodu što izaziva razaranje spoja.
INOKS
Inoks je visoko kvalitetan nerđajući čelik .Ubraja se među najjače materijale prikladne za oblikovanje, a nakon oblikovanja ne menja svoj oblik. Obrada inoksa moguća je pri niskim temperaturama i nije lomljiv poput drugih materijala. Inoks se u građevinarstvu upotrebljava zbog svog izgleda i istrajnosti, kao i otpornosti na koroziju.